Okej, njemu je to mozda samo jedna crtica u 115 godina postojanja kluba. Ali i 90-ih se vodila borba za povratak imena Dinamo. Kaj je onda i tad bilo svejedno jel Croatia ili Dinamo?

Isto tak, dobro se zna kaj se misli pod "nas". Kao sto tadasnja Croatia mnogima nije bila nasa, tako ni Dinamo pod Mamicem nije bio ono kaj Dinamo treba predstavljat. A unatoc tome, ljudi su ga nosili u srcu, zivjeli za njega i bili spremni dati zadnju kap krvi za plavu boju i za to malo "d". Bas zato su se i borili.

Nikad se nije odustalo od ideje kaj Dinamo treba biti i kaj predstavlja. Generacije prije nas borile su se da se vrati ime Dinamo, generacija poslije protiv Mamicevog privatnog kluba. Uvijek za Dinamo. Za nas Dinamo.

Zato je potpuno promaseno danas govoriti da je to bila samo neka nebitna epizoda. Ta borba nije bila protiv Dinama, nego upravo za Dinamo. Za klub koji su nam oteli, udaljili od ljudi i pretvorili u nesto kaj nikad nije smio biti.

Uz svo duzno postovanje svakome, ali ako se netko mogao poistovjetiti s tadasnjim stanjem i nije vidio problem u tome da Dinamo postane privatna igracka jednog covjeka, onda stvarno ima problem s razumijevanjem kaj Dinamo kroz svoju povijest predstavlja.

Jer Dinamo nisu samo rezultati, titule i Liga prvaka. Dinamo su ljudi, identitet, prkos, pripadnost i borba da klub ostane narodni klub. To je ono kaj ga je oblikovalo kroz vise od 100 godina povijesti.

I zato ovaj komentar stvarno zvuci u rangu Rozicevog: "ovo je nas Dinamo, a navijaci nek si osnuju svoj". A svi znamo kolko je ta izjava bila skandalozna i koliko je zapravo promasila samu bit Dinama.

U ta, meni, vrlo mračna vremena još sam igrao termine i u toj nekoj grupi ljudi bila su dva lika koja su stalno ponavljala: ,,Ma da, ali Dinamo je Dinamo". Meni nije bio. Nije bio ni ogromnoj većini navijača. Od 2011. do 2018. imam više gostovanja nego domaćih, a živim pola sata pješke od stadiona. Crne liste, zabrane, pretresli po 45 minuta. Jel to normalan klub radi svojim navijačima? A ja nisam niti prva, niti druga ili koja ekipa. U jednu ruku se i divim ljudima koji su mogli zanemariti sva ona bolesna sranja i ,, Dinamo je Dinamo". Ova titula mi više znači nego 150 titula kad je Mamić haračio, a kamoli kad mu je brat bio trener. I čak mi uopće nogomet nije niti bitan. Ne ponovila se nikad više ona prokleta trula, bolesna atmosfera i nikad više se u Dinamu ne pojavio majmun ko Mamić.

Negdje sam na Zoni pročitao da je bojkot bio velika greška. Sad, s ovom vremenskom distancom o tome se apsolutno da raspravljati, ali meni nema rasprave oko ,,Dinamo je Dinamo". Meni nije bio. I rezultati na nogometnom terenu su, bar meni, u toj cijeloj priči nebitni. A drugima kako odgovara, složit se ne moramo

Dion Drena Beljo proglašen najboljim igračem HNL-a! Dinamo slavi duplu krunu, a Beljo briljira s 38 golova. Livaković najbolji vratar, Kovačević trener sezone

Ne znam kako se da ljudima prepirati u ovakvo doba kluba, čak i ja ne serem….