Geopolitika Imaš tu na temi sto upisa od ljudi koji očigledno godinama prate što se događa puno bolje od mene.
Moje viđenje je također već upisano prije desetak stranica. I ne odnosi se na to da su jedni krvoločni ubojice, a drugi žrtve.
Iz pozicije Palestinaca. I deda je tu dobro rekao, masu vas uopće ne razumije da su granice u Africi i na Bliskom istoku vrlo otvorene za diskusiju jer se ne odnose na naciju-državu. Vi to sve lagano bacite pod Arape, Musliće ove one. Kao da nas netko stavi u isti koš s Bugarima, Rumunjima, Skandinavcima...
Al ajmo redom. Netko je 1948. drugima dao da na teritoriju koji smatraš svojim napravi državu. Tebi se to ne sviđa i boriš se na različite načine protiv toga. U tom ratu su ti umrli djed, otac, stric, braća, a tvom susjedu su zaklali kćeri pred očima. Da bi pio vodu, moraš molit neprijatelja, da vi išao na faks, moraš molit neprijatelja, da bi kupio PC moraš molit neprijatelja da te pusti na svoj teritorij, koji je zapravo tvoj teritorij. Onda te pusti, pa te na povratku dočeka drugi vojnik koji te detaljnije ispita i vidi da ti je otac bio mučenik. Pa te odvede u stanicu, pa te zapisuje, pa te ispituje... svi koji su bili u Izraelu znaju koliko detaljno ispituju svakoga tko uđe u državu. Neki ljudi koje znam nisu mogli ući u Izrael jer su bili u Indoneziji. Vratimo se na počelo. Iz takve pozicije, neimaštine, kontrole i represije ti lagano mjenjaš i ono malo perspektive koje imaš u originalu. Želiš otić iz te vukojebine premda je to zemlja tvojih predaka, ali i da odeš trebaš dozvolu neprijatelja i dozvolu onih koji mu drže leđa. Tvoji rođaci su već poginuli ili su vraćeni zbog ilegalnog ulaska u zemlju koja nije njihova i koja pere ruke od svega. Tamo te mrze jer ne jedeš svinje. Doma te mrze jer se želiš maknut od svega dok ti prijatelji ginu za domovinu. Onda probaš tamo, nađeš neku žensku koja dijeli isto viđenje stvari, započneš kakav takav život, radiš što možeš jer posla nema. Napraviš i dijete, napraviš ih dvoje ili troje... svaki dan slušaš o zločinima Izraela, neke si i vidio na ulicama. Znaš i da tvoji rade zločine, da se organiziraju i da udaraju po ovima. I za sve to te boli kurac dok u jedno jutro tvoju djecu ne nađeš mrtvu. I odlučiš im se krvi napit pošto poto.
Pa nisu ljudi s druge strane žohari. Imaju iste osjećaje i slične strahove kao i mi. Neke stvari su bitno drugačije, ali i oni žele jebeni mir.
I tako dalje i tako dalje