Evo jedan fun fact - otkad je KTC došao opet u Dinamo, od 47 utakmica propustio je pet, dvije zbog lakše ozlijede, tri na klupi da se odmori ili zbog žutih. Mislim da je tako neka statistika, mozda utakmica vise manje.
Taj čovjek ima 35 godina, svaku utakmicu igra maksimalno fizički, udara, sprinta, stiže, ulazi u duele bez razmisljanja i pokriva šta može, bez da hropče u 40. minuti, bez da dobiva žute radi kenjanja sucu, bez da traži izmjene.
TRIDESET I PET GODINA.
I zato uvijek kad me pitaju, bez razmišljanja kažem da je najbolji stranac u Dinamovoj povijesti, a usudio bih se reći i jedan od najvećih dinamovaca.
I to ne zato što priča koliko voli Dinamo, ne dodvorava se navijačima, ne skače na ogradu na poljudu, ne ljubi grb, ne proziva suigrače radi nezalaganja iako ima svako pravo na to, nego zato što za razliku od nekih koji to sve rade, on može izdržati sav napor, može biti maksimalno posvećen treningu i sebi - i zato je Dinamovac jer POŠTUJE taj dres koji nosi, poštuje i sve nas koji dolazimo i to je sve što tražim.
Mi smo tu da volimo i živimo za ovaj klub, a igrači su tu da ga poštuju i da se za taj dres maksimalno zalažu, a KTC je oličenje upravo toga. Klincima u kadetima, limačima i juniorima treba pričati o KTCu i njega postavljati za standard ispred svih igrača.
Treba nam bolji igrač u prvih 11, to je svima jasno, ali treba nam KTC na bilo kakav način u klubu.
Eto, mali patetični rant subotom navečer, jer spomenulo ga se negativno i nezasluzeno zadnjih par dana pa malo da ispucam šta imam