Moja prica - Zasto volim Dinamo Zagreb!? Ja dolazim iz radnicke obitelji. Tata i ja smo uvijek pratili ne samo nogomet nego i sve ostale sportove. Ja jednostavno nisam imao od koga vidjeti i "dobiti" ljubav prema Dinamu jer je tata bio obicni nogometni zaljubljenik koji ce vikendom pogledati sve tekme HNL-a, Premier league i još nekih tekmi iz lige petice koje su mu zanimljive.
Bilo je to ljeto 2013. godine. Na Novoj Tv se prikazivala reklama kako ce oni sutradan prenositi tekmu Dinamo-Hajduk (superkup). Odmah sam otisao kod frenda i pitao ga za koga ce navijati. S obzirom da su u nasoj blizini bili njegov tata i stric odmah su mu poceli namigivati i time davati znakove da kaze da ce navijati za Hajduk s obzirom da su oni rođeni u Dalmaciji i oduvijek su Hajdukovci ali ne zagrizeni nego oni koji se mozda pogledati par tekmi ali na TV-u. Frend je naravno rekao da ce navijati za Hajduk i to je u meni odmah probudilo neki inat te sam mu stalno nabijao na nos kako ce to Dinamo lako dobiti te da Hajduk nema sanse. Kada je dosao dan tekme bio sam jako nestrpljiv da tekma pocne. Nekoliko dana prije tekme sam slavio rođendan i moji su me pitali kaj da mi kupe pa sam ja rekao da hocu Dinamovu majicu a uz to sam dobio i plavi ruksak Dinama od Diadore. Nakon te tekme mi se Dinamo poceo priblizavati sve vise no jednostavno to nije bilo to. Na tekme jos nisam poceo ici i a ni starom se nije dalo da me vodi jer je radio dosta i di da me jos nakon posla vodi na tekmu. On je uvijek bio toga "Sta cu ici na stadion i gledati tekmu s onakvog istoka ako mogu gledati na TV-u" mada je tu veliku ulogu igrao i bojkot protiv Mamica pa je to bio dodatan razlog da me ne vodi zbog tzv. huligana.
Frend iz razreda i s kvarta je nakon nekog vremena poceo ici na tekme na istok sa starim i stricem jer su oni bili veliki Dinamovci, Boysi i jednostavno su tako i njega odgajali. Sjecam se tekme Dinamo-Rijeka 2014. (4-0) te se sjecam da su Boysi u to vrijeme isli na istok. Hodajuci kroz kvart sam vidio da letke po stupovima na kojima je pisao kolko se sjecam "DINAMO-RIJEKA, 15h, SVI NA ISTOK". Starog sam pitao jel bi me htio odvest na tekmu no dobio sam ocekivani odgovor.
I tako, nakon toliko provedenog vremena pred TV-om u skoli je profa iz tjelesnog dijelila vouchere za tekmu protiv Hajduka, to je bilo pred kraj sezone 2014/15. Ja sam uzeo 1 voucher s kojim su se mogle podic 2 karte za istok. Pitao sam starog da odemo na tu tekmu i on je izenađujuce reko moze. Nakon te tekme je pocela moja ljubav prema Dinamu. Te iste 2015. se igrala i tekma Dinamo-Skenderbeu (kvalifikacije za LP). Kad sam se probudio nazvala su me 2 bratica i pitala jel bi s njima htio ici na tekmu na sto sam ja odmah bez razmisljanja rekao moze. Za bratice bi mogao rec da su Dinamovci ali ne toliki da bi sad odvojili vrijeme i otisli na neku tekmu HNL-a.
Nakog nekog vremena sam ponekad odlazio na tekme s frendom, njegovim starim i stricem no ne uvijek jer je tad u mene usla ona recenica "Zasto bi isao na tekmu ak mogu gledat na TV-u". Nakon te tekme sa Skenderbeu-om mi je bilo i normalno da dobijem za rođendan kao poklon nesto Dinamovo.
Nakon toga je opet uslijedilo vrijeme kada sam tekme gledao na Tv-u. Slijedi upisivanje u srednju i tada sam se odvojio od ekipe s kvarta. Frenda iz srednje sam nagovarao par puta da odemo na tekme. Trebali smo ici na tekmu protiv Benfice no nismo uspjeli kupiti karte na vrijeme. Poslje toga smo otisli na 2-3 tekme HNL-a i jednu Superkupa, onu protiv Rijeke. Njega mi se vise nije dalo nagovarati da odemo jer on nije bio Dinamovac pa sam i ja od toliko nagovaranja izgubio volju da odem na tekmu. Nakon par mjeseci sam se ponovno sastao s ekipom s kvarta. S obzirom da sam kod njih vidio clanske iskaznice odmah sam se i ja morao ici uclaniti. Dolazi tekma protiv Osijeka, frend mi salje poruku da odemo na tekmu i tako zove sve koga zna. Ja i jos jedan frend smo rekli da cemo ici na istok a par njih s kvarta je otislo na sjever jer su oni i prije isli tam. Na istok smo frend i ja isli sve dok nas ostala ekipa s kvarta nije odvukla na tekmu Futsal Dinama i Splita u Ciboni krajem prosle godine. Otisli smo s njima među Boyse i od tada idem na sjever svaku tekmu.
Jos pripadam ekipi U18 (ali ne jos dugo :grin: ), od tuda je i moj nick za forum. Svaka cast onom kom se dalo ovo uopce citat :lol: , za vas starije koji imate stotine tekmi u nogama ce ova prica bit vjerojatno cudna i dosadna s obzirom da sam po meni relativno kasno poceo ici na tekme, ali eto. Toliko od mene