Kovačević je pokazao da zna dignut igrača i povećat im vrijednost. Nadam se da će i Kačavenda to doživjet

A i navijači su prisutni :rofl:

Kača!!!

Vidi se da nisu igrači naviknuti jedni na druge, ali se bore i trude vrhunski.

Da

Ja aktivirao majcu 27.05. Rekli mi da se skaldište seli i da nemaju pojma kad će slat. Jutros sam im posalo mail da vidim jel ima kaj novog i sad mi odgovorili da šalju idući tjedan. Nekaj se napokon kreće očito

Ako ćeš slat upit, javi tu kad/ako kaj odgovore.

Ma glupo je da se u danšnje vrijeme uopće raspravlja o tome kad će nešto bit dostavljeno is web shopa. Ovi prije su dolsovno sve ostavili u raspadu i nisu se brinuli nizašto, pa se nadam da će se sad pokrenut jer to su stvari koje bi morale skoro same od sebe funkcionirati.

Tražiš i drugu stranu da pošalje, plus @BlueNinja kao kozultant :wink:

Bojim se da nisi baš shvatio moj upis. Ja se sa tobom u pravilu slažem, samo sam dodao dubinu i nijanse tvojem površnom upisu. U svrhu lakšeg razumijevanja sam pojednostavljeno opisao funkcioniranje mehanizama u mozgu koji su odgovorni za "ovisničko" ponašanje pa se "biokemijsko" u tom slučaju odnosi na biokemiju tog mehanizma, a ne na unešenu supstancu.

Kaj tebe točno zanima? Imam osjećaj da nisi baš dobro razumio kaj sam ja napisao jer ja o tome kaj ti pitaš uopće nisam pisao.

Ovo je vjerojatno najkvalitetnija rasprava na bilo koju temu u našem medijskom prostoru i trebalo mi je da pročitam sve.
Dosta se polemiziralo oko ovosnosti i ima svakakvih komentara i mišljenja, ali na ovo moram odgovorit jer je jako površan pogled na jako kompliciranu temu sa fizičke, psihičke, pshiloške, društvene i koje god hoćeš strane:

Kao prvo, alkohol i kocka ne djeluju isto - kod alkohola se postaje ovisan o kemijskom utjecaju na receptore, a kod kocke se navuce na rizik. Znaci nece se savrseno zdrava i zadovoljna osoba poceti opijati jer voli taj osjecaj, ali kocka za to ne pita, moze povuc svakoga. — jakov1

Sve ovisnosti, pa tako i alkohol i kocka, biokemijski djeluju potpuno isto. U mozgu postoji samo jedan sustav koji je "odgovoran" za sve ovisnosti - mezolimbički dopaminski sustav (ili sustav nagrađivanja). Ovaj sustav upravlja osjećajima zadovoljstva, motivacije i nagrađivanja kroz regulaciju dopamina i kaj se mozga tiče, biokemijski nema razlike između kopanja nosa i šmrkanja koke. Jedina razlika je to koliki disbalans ta aktivnost uzrokuje. Pojednostavljeno i laički, aktivnost proizvede određenu količinu dopamina koja se manifestira kao uživanje i mozak to zadovoljstvo onda kompenzira proizvodeći bol da bi se vratio u ravnotežu, uz jedan "ali". Uvijek se prvo spusti ispod granice ravnoteže prije nego se izbalansira i to je trenutak kad se pojavi želja za ponavljanjem aktivnosti. Što veće zadovoljstvo to je "spust" dalji od granice, bol je jača i jača je želja za ponavljanjem. I tako u krug.
Jako puno vanjskih faktora utječe na sve to, mora se puno okolnosti poklopit i reakcija na razne aktivnosti je jako individualna. Isto tako veliki utjecaj ima dostupnost i legalnost, odgoj, društvo, okolina... Svatko ima nešto što mu paše i nije mu jasno kako nekom drugom paše nešto drugo, a "savrseno zdrava i zadovoljna osoba" ne postoji i zato ti usporedba ne stoji. Jedna zdrava i sretna osoba može u određenim okolnostima postat alkohličar ako je to ono kaj joj paše, a druga osoba u istim okolnostima može postat kockar ili potpuno zaobić bilo kakvu ovisnost.
Relativiziranje bilo koje ovisnosti je opasno, ali mislim da ti to nije bila namjera i htio sam neke stvari objasniti da bi se možda u daljnjoj raspravi takve stvari izbjeglo.

A čuj, nije da u Zagrebu ima prostora na bacanje. Pogotovo prostora koji mora zadovoljit puno više kriterija od same veličine.

Nemam gostujuči, ali inam golmanski i četvrti i iste su veličine kao novi.

To kaj se tebi nekaj podrazumijeva ne znači da svi tako misle. Zato se i pišu planovi i strategije, da bi svi točno znali kaj se traži i očekuje. Konkretno, a ne općenito. Zamisli pripreme gdje trener kaže "plan je trenirati dobro i biti bolji nego jučer". Kaj to znači njemu, a kaj pomoćnom, a kaj kondicijskom? Napiše se točno koliko čega se treba napraviti i koji su očekivani rezultati tog rada, da bi se na kraju mogao taj rad ocijeniti, analizirati i mijenjati što je potrebno.
Mi ne moramo reć da je cilj bit prvi jer je to standard nego se tako postavljaju ciljevi i preuzima odgovornost za iste. Ljudi koji ih postavljaju moraju znati koje su nam mogućnosti, gdje smo trenutno i gdje želimo biti, pa na osnovu tih parametara postaviti ciljeve.